Istorijat kafe

Ne zna se kada su ljudi tačno uvideli kako kafa deluje, ali legenda kaže da je lokalni etiopski pastir po imenu Kalid prvi primetio da su njegove koze mnogo živahnije ako pasu određene bobice. Povučen njihovom razigranošću i on je rešio da proba ove bobice, a ostalo je istorija.
Već u 10. veku se mogu naći zapisi o kafi i njenom blagotvornom dejstvu. Dugo vremena je ova biljka i način uzgoja bila najstrože čuvan tajna u Arabiji, sve dok neki dovitljivi Indijci nisu uspeli da se dočepaju semena i krenu da je sade u Indiji. Onda u 15. veku stiže na Carigradski dvor, a odatle će se kao oluja proširiti po ostatku Evrope. Ubrzo počinju da se otvaraju specijalizovana mesta za konzumiranje kafe, takozvane kafane. Krajem 16. veka u Engleskoj je bilo više od 3000 kafana. Kafa je po popularnosti ubrzo nadmašila čaj u Engleskoj i vino u Francuskoj, što je dovelo do protesta i negodovanje dela crkve i trgovaca. Kafa je postala svakodnevnica u Evropi nakon opsade Beča. Naime, nakon poraza Turske vojske, legenda kaže, da je jedan dovitljiv Srbin otkupio celokupne zalihe kafe, koje su ostale iza pobeđenih Turaka i otvorio kafanu u elitnom delu Beča. Kafa se svidela Bečkim damama i nakon toga postala najpopularniji napitak u Evropi.
Uzgajivači

Coffee largest breeders are from Brazil, Vietnam, Indonesia, Colombia and Ethiopia, and beside this 5 countries (from which comes 80% of coffee) there are more than fifteen other countries who also cultivate this plant. You would never recognise coffee wood because it is high up to 9 meters, and his grains are along the branch. It takes a one year period to pass from flower to berry whitish.

Kako se priprema kafa

Pre upotrebe zrna kafe se suše, zatim prže i melju. Prženje bi trebalo da traje između 7. i 14. minuta (svetla se prži 7. m, srednja 9-13. m, a tamna 14. minuta), na temperaturi do 240 stepeni C. Tokom prženja, tačnije između 11. i 12. minuta razvija se veliki broj aroma (preko stotinu), dolazi do gubitka vlage i promene u boji zrna (od zelene preko braon do potpuno crne). Takođe se smanjuju šećer i kiselost, a dobija se gorčina. Usled prženja se stvara ulje koje zrnu kafe daje sjaj. Najbolja kafa se melje neposredno pre kuvanja.

Postoji nekoliko načina kako se kafa priprema:

Espreso je kafa za koju se smatra da je nastala u Italiji, iako je prvi aparat napravljen u Francuskoj, još početkom 19. veka.

Filter kafa – smatra se da je prvi put napravljena 1908. Godine. Slična je espreso kafi, sa tom razlikom što se voda ne pušta pod pritiskom i slabija je od espresa.

Crna kafa (nazvana još i turska, srpska, grčka, domaća) bitno se razlikuje u tome što ima talog (koji se kod espreso i filter kafe zadržava u filteru)

Instant kafa je u obliku kakvom je danas poznajemo (i koristimo) nastala 30-ih godina 20. veka. Priprema je veoma jednostavna i brza, granule se samo preliju toplom ili hladnom vodom.

Postoji veoma veliki broj različitih toplih napitaka od kafe sa raznim dodacima. To su bečka kafa, moka, ajskafe, kapučino, Cafe Coretto, Cafe Mexicano, Cafe Marnier, Jamaican Coffee, Irish Coffee…

Kako se pije kafa širom sveta

Širom sveta kafa se pije na različite načine, a razlike su nastale zbog običaja, tradicije i kulturnog nasleđa. Nekima ona ujutro predstavlja idealno sredstvo za razbuđivanje, dok u mnogim zemljama mala šolja kafe označava kraj dana, ali i zdrav način pomaganja probavi. Severni Evropljani preferiraju svetliju i slabije prženu kafu, dok južni Evropljani vole jaču, tamniju, više prženu kafu, punijeg i intenzivnijeg ukusa.

Finci su vodec´i narod po količini ispijene kafe. Preferiraju jaku kafu i piju je u svako doba dana.

Italijani su prvi doneli kafu u Evropu i postali pravi majstori u poslovima s kafom. Kao i vec´ina mediteranskih naroda, Italijani shvataju svoju kafu vrlo lično. Piju uglavnom jak i bogat espresso iz malih porculanskih šoljica u svako doba dana. Uz šoljicu espressa često pridodaju i čašicu grappe, poznate italijanske voc´ne rakije.

U Francuskoj je čaj bio vrlo popularno pic´e sve do pojave kafe. Francuzi ritualnu jutarnju šoljicu jake kafe mešaju sa mnogo vruc´eg mleka i piju je iz velikih šoljica. Espresso se tradicionalno pije za šankom u opuštajuc´em razgovoru s prijateljima. Uveče, nakon večernjeg pic´a, piju manju šoljicu kafe. U Normandiji kratka kafa se servira sa čašicom CALVADOS (rakija od jabuka), a u južnoj Francuskoj sa likerom od anisa i svežim šlagom.

Šveđani,kao i Holanđani, piju srednje prženu kafu u kombinaciji sa slatkom pavlakom.

U Nemačkoj je kafa stekla veliku popularnost odmah nakon njenog predstavljanja 1675. godine. Nemci u šoljicu kafe dodaju kondenzovano mleko ili konzerviranu slatku pavlaku. Rado piju filter – kafu, instant kafu, ali i kafu bez kofeina. S kafom vole poslužiti čašicu rakije višnjevače.

Austrijanci uz kafu sa šlagom poslužuju ukusne kolače, čokoladu i razna peciva. Ova tradicija nastala je u bečkim kafanama poznatim po posebnom ugođaju, čiji je duh još prisutan u delovima nekadašnje Austro – Ugarske monarhije. Bečka kafa svoj fini specifični ukus delimično duguje dodatku male količine suvih smokvi.
Švajcarci piju espreso s dodatkom mleka, poznatiji kao macchiato.

U Rusiji crna kafa se poslužuje sa šec´erom i kriškom limuna. Čašica votke često se pije zajedno sa kafom.

U Velikoj Britaniji postoji duboko ukorenjena tradicija pijenja čaja, ali uprkos tome, Britancima je i kafa veoma omiljeno pic´e. Englezi pokazuju vec´i interes za dobrom šoljom kafe nego za espresom. Kafa se često poslužuje u kombinaciji sa mlekom, a jedan od omiljenih je i kapuc´ino.

Amerikanci najčešc´e piju kafu razblaženom vodom. U skuvanu jaku kafu dodaju čašu vruc´e vode i piju iz velikih šoljica. Osim američke, popularna je i filter – kafa. Od početka 70-tih godina 20. veka Amerikanci počinju pokazivati sve vec´i interes za kvalitet prženja, mlevenja i pravljenja kafe na evropski način. Novi, moderni caffe – barovi evropskog tipa, osvežili su izgled mnogih američkih gradova.

Bošnjaci piju jaku crnu kafu napravljenu na poseban način. U Bosni se kafa (kahva) ne kuva, vec´ se “peče”. U džezvi se zagreje nekoliko kašičica ručno mlevene kafe i prelije vrelom vodom. Još jednom se zakuva i zatim ulije šoljica preostale vode. Kada kafa ponovo provri makne se sa vatre i ostavi kratko da miruje. Vrelu kafu Bošnjaci piju iz malih okruglih šoljica bez ručke – tzv . “Fildžana”, srčuc´i je tako da se na putu do usana dovoljno ohladi. Poslužuju je s kockicama šec´era i ratluka – slatke orijentalne poslastice sa komadic´ima oraha. Užitak pijenja kafe bez pripaljene cigarete za vec´inu Bošnjaka je nepotpun. Poznato je i čitanje buduc´nosti iz taloga kafe poznatije kao gatanje. Gostima se obično “ispeku” tri kafe – tzv . “Dočekuša” , “razgovoruša” i na kraju “sikteruša”. Ova zadnja ujedno je znak gostima da ističe vreme posete te da bi uskoro trebali da krenu svojim kućama.

Na Srednjem Istoku zrna se prže i melju vrlo sitno, skoro u prah. Zatim se sveže mlevena kafa kuva u “ibriku”, specijalnoj posudi za kafu (u nekim zemljama poznatom kao kanika, tanaka, briki) sa dodatkom šec´era i aromatičnih začina. Kafa je simbol gostoprimstva i gostima se ponudi čim pristignu. Najstarijim i najpoštovanijim se uvek daje prva, mala, zaslađena šoljica kafe sa bogatom penom. Za siromašnije porodice arapskih zemalja, zrna kafe simbolizuju bogatstvo i uspeh. Ukoliko porodica nema moguc´nosti da je pije svaki dan, kafu uvek ima centralno mesto na stolu tokom porodičnih proslava ili posebnih prilika.

U Grčkoj se tradicionalno pije turska kafa iz malih šoljica bez ručke, ali i espresso serviran sa čašom ledene vode.
Tokom leta, za vreme velikih vruc´ina, pije se penasti frape od instant kafe, leda, mleka i šec´era. Ova veoma popularna mešavina je prvi put napravljena 1956. godine i pije se na slamku iz dugačkih, visokih čaša.

U Sudanu se zrna kafe tamno isprže na drvenom uglju i zatim melju zajedno sa klinčic´ima i drugim aromatičnim začinima. Mlevena mešavina kratko odstoji u vreloj vodi te se iz te posude proceđena poslužuje u malim šoljicama.

Kubanci piju tamno prženu, bogatu i veoma slatku kafu. Vec´ina Kubanaca dan počinje sa nekoliko šoljica espressa s dodatkom konzerviranog mleka. Kasnije, tokom dana piju čisti espresso bez mleka.

Indijci iz južnih regija kafu najviše piju tokom dana. Začine je palminim šec´erom i mlekom te poslužuju zajedno s pikantnim slatkastim grickalicama – sočivom, grizom, rižom, kokosom, lukom i gorušicom.

Srbi naročito cene umereno jaku i ne preterano slatku kafu. Vec´ina odraslih Srba započinje dan jutarnjim ispijanjem kafe, a do večeri sigurno se popije još nekoliko šoljica. U trendu je kafa s dodatkom mleka i čokolade. Kapuc´ino i macchiato potiskuju kafu sa šlagom. U skladu s modernim trendovima sve više Srba, pogotovo mladih, koristi brze instant napitke na bazi kafe. Kafa je i u Srbiji prvo pic´e koje se ponudi gostu. Svoju dozu kafe Srbi uvek rado imaju pri ruci. Uprkos raširenoj mreži caffe – barova , još uvek je termos – boca sa vruc´om kafom sastavni deo prtljaga na putovanjima ili izletima.