Ne zna se kada su ljudi tačno uvideli kako kafa deluje, ali legenda kaže da je lokalni etiopski pastir po imenu Kalid prvi primetio da su njegove koze mnogo živahnije ako pasu određene bobice. Povučen njihovom razigranošću i on je rešio da proba ove bobice, a ostalo je istorija.
Već u 10. veku se mogu naći zapisi o kafi i njenom blagotvornom dejstvu. Dugo vremena je ova biljka i način uzgoja bila najstrože čuvan tajna u Arabiji, sve dok neki dovitljivi Indijci nisu uspeli da se dočepaju semena i krenu da je sade u Indiji. Onda u 15. veku stiže na Carigradski dvor, a odatle će se kao oluja proširiti po ostatku Evrope. Ubrzo počinju da se otvaraju specijalizovana mesta za konzumiranje kafe, takozvane kafane.
Krajem 16. veka u Engleskoj je bilo više od 3000 kafana. Kafa je po popularnosti ubrzo nadmašila čaj u Engleskoj i vino u Francuskoj, što je dovelo do protesta i negodovanje dela crkve i trgovaca. Kafa je postala svakodnevnica u Evropi nakon opsade Beča.
Naime, nakon poraza Turske vojske, legenda kaže, da je jedan dovitljiv Srbin otkupio celokupne zalihe kafe, koje su ostale iza pobeđenih Turaka i otvorio kafanu u elitnom delu Beča. Kafa se svidela Bečkim damama i nakon toga postala najpopularniji napitak u Evropi.
Najveći uzgajivači kafe su iz Brazila, Vijetnama, Indonezije, Kolumbije i Etiopije, a pored ovih 5 zemalja (iz kojih dolazi 80% kafe) ima više od petnaest drugih zemalja koje takođe uzgajaju ovu biljku. Nikada ne biste prepoznali drvo od kafe jer može biti visoko i do 9 metara, a zrno mu je uz granu. Potrebno je jednogodišnje razdoblje da pređe iz cveta u bobice bjelkaste.
Pre upotrebe zrna kafe se suše, zatim prže i melju. Prženje bi trebalo da traje između 7. i 14. minuta (svetla se prži 7. m, srednja 9-13. m, a tamna 14. minuta), na temperaturi do 240 stepeni C. Tokom prženja, tačnije između 11. i 12. minuta razvija se veliki broj aroma (preko stotinu), dolazi do gubitka vlage i promene u boji zrna (od zelene preko braon do potpuno crne). Takođe se smanjuju šećer i kiselost, a dobija se gorčina. Usled prženja se stvara ulje koje zrnu kafe daje sjaj. Najbolja kafa se melje neposredno pre kuvanja.
Espreso je kafa za koju se smatra da je nastala u Italiji, iako je prvi aparat napravljen u Francuskoj, još početkom 19. veka.
Filter kafa – smatra se da je prvi put napravljena 1908. Godine. Slična je espreso kafi, sa tom razlikom što se voda ne pušta pod pritiskom i slabija je od espresa.
Crna kafa (nazvana još i turska, srpska, grčka, domaća) bitno se razlikuje u tome što ima talog (koji se kod espreso i filter kafe zadržava u filteru)
Instant kafa je u obliku kakvom je danas poznajemo (i koristimo) nastala 30-ih godina 20. veka. Priprema je veoma jednostavna i brza, granule se samo preliju toplom ili hladnom vodom.
Postoji veliki broj različitih toplih napitaka od kafe sa raznim dodacima. To su bečka kafa, moka, ajskafe, kapučino, Cafe Coretto, Cafe Mexicano, Cafe Marnier, Jamaican Coffee, Irish Coffee…
